Време Двоглавог Орла
На горњој слици видимо изглед сазвежђа Двоглавог Белог Орла, чије време је било од 8000 до 6500 година пре Исуса, а испод његов цртеж исклесан у камену са локалитета Алака Хојук у Турској. Сматра се да је овај цртеж настао око 2000 година пре Исуса. Код њега прво пада у очи велика несразмерност глава, крила и ногу орла. Рекло би се да је цртaч био неук и да није успео да ослика Двоглавог Орла у правилним пропорцијама. Али управо захваљујући овој несразмерности, када се слика упореди са сазвежђем Двоглавог Орла, успевамо да разумемо смисао уметниковог рада. Он је до детаља пратио слику из Раја.
Разни историчари тврде да је орао одувек представљао Сунце. Сматрали су да главни разлог лежи у чињеници што се он уздиже највише у небо, до самог сунца. Али, то није исправно објашњење. С обзиром да је Двоглави Бели Орао био Творац у Рају, логично је зашто је његово слављење као Сунца било широко раширено. Најстарија реч за Сунце је била Сурија (Сунија - Сунце), па се тако код Срба до данас задржао прастари израз, Сури Орао.
Израда Пирамида
Приобаље Нила је одувек обиловало плодним равницама па су и потребе за азотним ђубривом биле огромне. Проблем је лежао у томе што Египат нема идских планина које би им давале азот, па је за Египћане било од животне важности да праве вештачке планине - пирамиде. У немогућности да разреше разлог грађења пирамида, египтолози деветнаестог века су закључили да су оне биле гробнице фараона. Чињеница да ни у једној пирамиди није нађена ниједна мумија, није била довољна да их натерала да промене своје мишљење. Храбро су закључили да су мумије биле чест плен пљачкаша. Зна се да су фараони сахрањивани искључиво у Долини Краљева. Такође се зна да су пирамиде градили сељаци, не робови. Управо ова чињеница говори у прилог нашем ставу да су им оне биле важне за производњу хране. Зидати мегаломанску гробницу свом владару свакако није могла бити нека јака мотивација за слободне сељаке.
Тројански Рат (део о Зевсу)
На Википедији кажу да је Зевс старо грчко име, док је Диас (што би смо рекли Дивус) модерно грчко име. Опет, каже се да је Зеус дошло од Диеус, дакле од Диас. Овде видимо још једно несагласје: ако је Зевс старије име, како је онда оно могло доћи од новијег имена? Ипак морамо рећи истину: Див је било старо коловенско име које је доживело своју трансформацију у грчком језику у Зеус али је због велике количине Коловена преведених у грчку заједницу име Диас на крају преовладало.
Погледајмо само пар старих Зевсових епитета, који су тако разумљиви на српском језику:
Велканос = Великан
Меликиос = Великиос = Велики
Ликаиос = (Ве)ликаиос = Велики
Див и иначе у српском језику значи велики, огроман. Трећа реч, Ликаиос, нам баца мало више светла на још једно нерешено питање: због чега су Коловени радо својим територијама давали име Лика? Сада схватамо да су те територије сматрали ве-ликим. Тако имамо Лику у Хрватској а била је и Ликија у данашњој Турској. Сада нам постају разумљиви и називи земаља као што су Либија (Ликија) и Либан (Ликан).
Божић и Ускрс
Савремено слављење Божића и Ускрса вуче своје корене од самог настанка коловенске религије. Колико год да се вера мењала, ова два празника су налазила свој пут да буду део обожавања у најразличитијим облицима. Тако је рецимо, Пасха код Јевреја (која је одмах после пролећне равнодневнице) постала празник њиховог бекства из Египта. Иначе, пролећна равнодневница (Ускрс) је увек била симбол почетка циклуса стварања а краткодневница (Божић) симбол почетка циклуса Сунца. Краткодневница варира, зависно од године, од 21. до 23., најкасније 25. децембра. Због тога су у старом Риму следбеници Митре 25. децембра славили Рођендан непобедивог Сунца.
Али, погледајмо из перспективе Коловена, зашто је краткодневница била толико важна? Доласком зиме, сунце се све касније јавља и тренутак његовог изласка се све више помера од истока ка југу. Оно се појављује најјужније у тренутку краткодневнице. Ту застаје три дана, а онда свакога јутра креће полако да излази све више и више ка истоку. Тренутак његовог повратка, када дан постаје све дужи, је био моменат поновног рођења Сунца, односно Бога. Због тога овај дан и данас зовемо Божић. Сунце се рађало одмах по краткодневници, живело свој једногодишњи циклус и умирало у тренутку уласка у краткодневницу.
Лако је објашњива улога бадњака у слављењу Божића код Срба. Сунце је три дана било у стању смрти. Пошто је човек биће које опстаје само у божјој светлости, у тим данима је имао потребу да некако одржи Божји Пламен крај себе, како би преживео. Храст је, као највеће дрво у Европи, одувек будио страхопоштовање и осећај божанске снаге код Коловена. Због тога су га палили у домовима за време сунчеве смрти, како би их Божји Пламен обасјавао и тако одржавао у животу. Готово сигурно можемо рећи да су и ломаче за спаљивање мртвих прављене од храстовог дрвета, јер је само тако тело умрлог могло у Божјем Пламену да оде у небо.
